Глоса: „У деци се обнавља и чисти река човечанства”

 ИЗУЗЕТАН ЈУБИЛЕЈ

 Шездесет година од доделе Нобелове награде Иви Андрићу

 Ученици старијих разреда Основне школе „Јован Шербановић” у Лазници су са тимом наставника и стручних сарадника на креативан начин обележили 60 година од доделе Нобелове награде Иви Андрићу.

Подсетили су се његових дела и свевремених мисли у њима. Кроз посебан начин анализе школске лектире, ученици су кренули ка свету одраслих, а наставници се вратили својим школским данима.

 Након што је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије позвало основне и средње школе да на пригодан начин обележе овај веома важан јубилеј, ученицима је дат истраживачки задатак. Свако одељење, а у нашој малој школи је то уједно и сваки разред, било је група која треба да прочита текст Иве Андрића предвиђен за обраду управо у том разреду и из њега издвоји мисао која је оставила најјачи утисак на ученике. Затим је требало да образложе свој избор како би се одређена мисао квалификовала за објаву у школи. Други истраживачки задатак односио се и на наставнике и на ученике – било је потребно истаћи Андрићеву мисао која је њима лично најдража.

          Циљ је био развијање интересовања за читање и проучавање књижевног стваралаштва Иве Андрића, затим унапређење постојећих знања о Андрићу као писцу нобеловцу (компетенције за учење), као и развијање естетичке компетенције кроз указивање на високе домете и универзалност Андрићевог дела. С обзиром на то да је у питању био пројекат, подстакнуте су још комуникативна и компетенција за сарадњу.

            Овај рад у групама захтевао је најпре рад на тексту, затим разговор унутар групе и излагање приликом одбране изабране мисли, да би на крају резултирао практичним радом. Цео процес, од истраживачког задатка до практичног рада, показује да су ученици остварили планиране исходе – читају са разумевањем књижевноуметничке текстове, тумаче значења, језичке, естетске и структурне особине уметничких текстова, користећи књижевне термине и појмове, критички промишљају о стварности на основу прочитаних дела, умеју да истакну универзалне вредности књижевног дела и повежу их сасопственим искуством и околностима у којима живе, препознају националне вредности и негују културноисторијску баштину, поштујући особености сопственог народа и других народа.

            Међу цитатима који су се издвојили из школске лектире, налази се један из Андрићевог записа „Мостови”, који се обрађује у петом разреду.

            „Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од МОСТОВА. Они су важнији од кућа, светији од храмова.”

            Ученицима шестог разреда је из приповетке„Аска и вук”, коју су читали са великим узбуђењем, посебну пажњу привукла следећа мисао:

            „Знање изневерило, школа не уме ништа више да јој каже, а ваља живети и, да би се живело – играти.”

            „Кад људи кроз нараштаје, из дана у дан, из године у годину, раде за другог, и увиђају то и осећају, а немају снаге да ма шта промене у томе и не смеју да покажу своја права осећања, нагомила се у понеком од њих горчина стотина хиљада људи и десетина поколења.” Седмаци су ово свевремено Андрићево запажање издвојили из „Приче о кмету Симану”, док су ученици осмог разреда, из „Моста на Жепи”, запазили реченицу „У ћутању је сигурност”.

            Педагог Александра Илић, наставница физике Зорица Милетић, наставница историје Марија Величковић, наставник енглеског језика Далибор Величковић и наставник руског језика Никола Јевтић придружили су се пројекту, пратили своје ученика и поделили са нама своје омиљене цитате из дела Иве Андрића. Наставник српског језика и књижевности Марко Костић био је координатор пројекта, подстицао и усмеравао рад свих учесника, и ученика и наставника.

            Мост као лајтмотив, мисао водиљу Андрићевог стваралаштва, најпре срећемо у петом, а затим га се подсећамо у осмом разреду. Истовремено напомињемо и најављујемо најпознатије Андрићево дело „На Дрини ћуприја”, које ученике чека на путу кроз средњу школу и даље, на животном путу. Кроз целокупну активност истицала се порука да током живота треба градити мостове са другим људима – мостове мира, љубави, поверења, пријатељства, знања, хуманости, уметности...

            „Знакови поред пута” су есенција Андрићевог ума и дела. Иако објављени након његове смрти, говоре живо и живе. Андрић је записивао своје мисли током живота и неке од њих унео у своја дела, а неке оставио нама на размишљање. Нас су „Знакови” инспирисали и ми смо се потрудили да суштину Андрићевих мисли представимо занимљивом формом и поставимо их поред нашег пута. Деца су радо прихватила овај вид сарадње, активно учествовала у свим фазама рада, подстицала једна друге на мисаоне активности и на крају се поносила својим изборима из текстова. Бројне поруке, бираним речима исказане у Андрићевим делима, красе наше учионице и холове, подсећајући нас на непролазност, важност и лепоту писане речи. Сада свако одељење има своју мисао на вратима своје учионице, у свом знаку. Знакови су свуда око нас, па и у нашој школи.

Марко Костић

ОШ „Јован Шербановић”, Лазница

Антрфиле:

ИСТОРИЈСКИ МОМЕНАТ

Шведска краљевска академија у Стокхолму је 10. децембра 1961. године доделила Нобелову нараду за књижевност Иви Андрићу. Након шездесет година, школе у Србији су обележиле овај значајан моменат у историји српске књижевности, с обзиром на то да је Иво Андрић једини писац са ових простора који је добио ово престижно признање.